Ruke u brašnu Milenko Radović

podnaslovi } Ruke u brašnu A nama je kao hleb nasušni važno I još nešto vrlo alarmantno

A nama je kao hleb nasušni važno

da gledamo i vidimo sveta, a da i oni vide nas. Međutim, ovi prijatelji naši, koji nisu nevini ni kada su u pitanju ove Ruke u braŠnu (nije to ništa strašno), digli su rampe do nebesa da niko ne može lako da iziđe odavde kao da nas se gade, kao da ćemo da im donesemo samo šugu i vaške. A možda nas se i plaše? Mislim da nas se, makar i potajno, i plaše jer smo, bar u ponečemu, mnogo bolji od njih. Još kako bi nam valjalo da se otvorimo na sve četiri strane da se ova zemlja dobro provetri, da i ovi naši domaći tutumraci i zlosluti, koji drežde po nekoj pomračini i otuda iziđu samo da nam život zagorčaju, da i oni više nemaju kud! Tada bi i ova naša nova škola dobila više smisla i bila još bolja. Pri belome danu i čistome zraku videle bi se i mnoge naše zablude i gluposti kao što je zabluda i glupost da mi to sada ulazimo u neku utakmicu i da bi trebalo da trčimo za nekim.

Ako je do utakmice, onda ponajviše bi trebalo da se takmičimo sami sa sobom. A što se trčanja tiče, to je nama neko podvalio pa se već kezi gledajući kako smo se zaleteli i baldisali, a nismo stigli nigde. Ali, svugde gde možemo moramo da se postavimo tako da drugi trče, ako misle da im je to korisno ili ako im se sviđa. To bi trebalo da bude jedna od strategija naše škole, a možda to već piše u onome Ruke u braŠnu samo malo zakukuljeno.

Uz svo dužno razumevanje i uvažavanje velikih tekovina civilizacijskih i kulturnih, evropskih, pa i amerikanskih i ostalih, moramo se sačuvati od svake pomodnosti i mode, i mitova i mitomanija današnjega sveta! Ali, samo sa drugima i u tome svetu! I ne bi bilo nikako dovoljno da je to samo deo naše škole u kojem se učimo kritičnosti i odgovornosti, i koji se možda zove Ruke u braŠnu, takva bi valjalo da bude čitava naša pedagogija. Ali je neophodno, a i korisno je, da se naša škola uskladi sa evropskom. Samo to - za nas je malo. Nove tehnike i metode, pa i neka nova znanja nisu prazna priča, ali zar ne vidite u njima, neretko, i mnogo lažnoga liberalizma, proizvoljnosti, kao da su sami sebi svrha. A neće biti ni to da je naša stara škola, kao ni ona još starija od nje, bila samo rđava i da neka njena iskustva i dostignuća ne bi zavredela da se ugrade i u ovo sasvim novo.